.jpg)
<див стиле = "тект-алигн: јустифи;"> Прошло је шест дугих недеља од мог чланка о коронавирусу - и чекао сам и тражио. Чека се шта ће бити даље када се све заврши. Трагање за успешним, али и неуспешним решењима ситуације у области здравља и заштите живота људи, али и здравља и будућности привреде, која ће морати да обезбеди ресурсе за опоравак друштва сада и након завршетка пандемије . Током овог периода, болест се проширила практично на цео европски континент, значајно се динамично проширила на северноамерички потконтинент и достигла заиста глобалну димензију са високим ризиком да захвати Африку и друге земље југоисточне Азије. Ово је такође облик глобализације, али не можемо да се бранимо глобално. Током овог периода, појавила се сурова истина да транснационалне групације, било интегративне, политичке или економске природе, нису биле у стању да се ефикасно носе са кризним ситуацијама поред патетичних изазова. Одједном осетимо да их је превише, али права решења остају на појединцу, породици, компанији и држави. <бр /> <бр /> <бр />
<див стиле = "тект-алигн: јустифи;"> Из овог једноставног резоновања, али прагматично заснованог на данашњој стварности, произилази један важан закључак, а то је потреба за променом. Коначно, сви слични историјски догађаји изазвали су накнадну промену. Та промена је била на нивоу појединаца и увек се огледала у промени менталитета, која се и данас манифестује углавном страхом од нечега од чега, са данашње тачке гледишта, нема бежања. Промена индивидуалног и колективног понашања мора довести до напуштања начина живота који не размишља о будућности. Плаћамо огроман порез за уздизање безграничне потрошње до божанства коме смо вољни не само да обожавамо, већ и да се потчинимо. Својим начином живота лишавамо своје потомке будућности. Не смемо очекивати да промена дође сама од себе, што ће се ионако догодити. Не само да се морамо припремити за промену, већ ће је, још више, донети најмудрији. Међутим, настала промена је углавном одговор на неповратне сигнале друштвеног и политичког живота, као и на промену парадигме економских процеса. <бр /> <бр /> <бр />
<див стиле = "тект-алигн: јустифи;"> Али морамо сами да почнемо са променом, преиспитујући своје личне приоритете, наш однос са окружењем и породицом, окружењем или сопственом државом. Држава, с правом - државу, када нам је добро, доживљавамо пре негативно него позитивно. Многи вичу да држава треба да буде минималистичка, посебно у погледу економског развоја и друштвених процеса. Међутим, одједном откривамо државу као јединог спасиоца у случају кршења стандардних услова, а ову ситуацију представља и актуелна пандемија. Захтевамо одмах да држава преузме одговорност за све нас, ма где налазила ресурсе. Као нешто имагинарно, држава може да се задужи, на крају банкротира а да никоме не смета. Међутим, држава уопште није нешто измишљено. Својевремено је чувени француски монарх Луј КСИВ рекао крилату фразу „Држава сам ја“. Током просветитељства, ова изјава је претворена у грађанску форму, при чему је сваки грађанин, па и „грађанин краља“ био држава. Када сви, ја, ви и сви остали схвате да сам „држава то сам ја“, они пролазе кроз велику промену у сопственом размишљању, јер је нешто што је до сада било замишљено веома лично и утиче на сваког од нас. Јер онда дугујем не држави, него себи, пљачкам се и обмањујем. Тада и грађанске слободе не доживљавам као нешто што само мени служи без обзира на друге, већ као оруђе сопствене одговорности и креативности и бољег понашања друштва. Зато тезу „Ја сам држава“ усвојимо у свом животу и применимо је иу добрим и у лошим временима. Ако ово успемо, направићемо огромну промену која ће утицати не само на нас саме, већ и на шири друштвени, политички и економски контекст. <бр /> <бр /> <бр />
<див стиле = "тект-алигн: јустифи;"> Помагање предузећима у овој више него тешкој ситуацији је такође популарна тема ових дана. Поново развијамо лоше дефинисан процес. Овде се ради о помоћи друштву у целини, а не појединачним компанијама, јер, и тога сви морамо бити свесни, привредне активности у тржишној привреди, које представља пре свега приватни сектор, представљају једини извор материјалних и финансијских средстава за све. другим областима живота. Без ових средстава неће бити финансирања здравства, образовања, социјалних питања, културе, науке и истраживања, нити спољне политике. Данашња подршка привредним активностима финансира не само садашњи опстанак, већ и достојанствен живот читавог друштва у будућности. Ово је још једна област неизбежне промене у нашем размишљању. Истовремено, међутим, приватни сектор у целини мора да покаже већу друштвену одговорност у лошим временима, а посебно у добрим временима. <бр /> <бр /> <бр />
<див стиле = "тект-алигн: јустифи;"> Промена коју је донела актуелна пандемија сигурно ће наћи израз у промени економске структуре. У таквим ситуацијама многа предузећа и обрти нестају. Многе пословне иконе губе своју славу и на националном и на глобалном нивоу, а замењују их нови играчи, са новим успешним пројектима који мењају економску структуру земље или глобалну економију. Ово се у потпуности односи и на Словачку. Чак ни садашње лице наше привреде није у стању да одговори на светске научне и индустријске изазове. Нити можемо имати амбицију да задржимо садашњу структуру привреде у будућности. Дакле, наше поновно покретање након вируса такође мора бити почетак промене структуре привреде са јасно дефинисаном амбицијом да развијемо нашу конкурентност, било у оквиру ЕУ или у глобалним односима. Ако ову промену не извршимо сада, биће касно. Осим тога, имамо велику шансу да дефинишемо сопствени правац и наше будуће животе, схватајући да сам „држава то ја.“ <бр /> <бр /> <бр />
<див стиле = "тект-алигн: јустифи;"> Само куга и повезана глобална пандемија, која је трајала више од два века, могу се поредити са тренутном пандемијом. Главна промена била је прелазак из средњег века у ренесансу, а затим у просветитељство. То је значило огроман препород појединаца, заједница и држава. Оно што ће то значити за све нас је тренутни ЦОВИД-19. На срећу, претходни период се никако не може упоредити са средњим веком. Имамо општепризнат период раста и побољшања животног стандарда. У исто време, међутим, имамо период глобализације без правила, период друштвене поларизације на веома уску класу супер богатих и остале, период постепене ликвидације средњих класа. Био је то и период деградације међуљудских односа или вредносних категорија. Раст индивидуалног богатства неколико појединаца далеко превазилази расположиве ресурсе неколико земаља, а велика концентрација капитала ликвидира систем који га је створио. Тржишна економија се постепено претворила у економију монопола који контролишу кључне области економске активности у свету. <бр /> <бр /> <бр />
<див стиле = "тект-алигн: јустифи;"> Ово су области које треба променити. Ако то можемо дизајнирати на овај начин, врућа пилула од коронавируса ће имати и своју позитивну страну. Ако не, прићи ћемо још ближе неопходном друштвеном и економском колапсу. Одувек сам се дивио ренесанси, јер је донела огроман развој духовних, научних и уметничких вредности и тако припремила почетак за ново разумевање света. Верујем да и данас имамо такву ренесансу, само треба да је правилно схватимо и схватимо да сам „држава то ја“.<бр /> <бр /> <ем> <стронг> Петер Михок <бр /> Председник СОПК <бр /> <хр />
<п стиле = "тект-алигн: ригхт;"> Извор: Словачка привредна и индустријска комора, 29.4.2020. <бр /> <а хреф = "хттп://веб.сопк.ск/виев.пхп? цислоцланку=2020042901 "> хттп://веб.сопк.ск/виев.пхп?цислоцланку=2020042901